Емоционално једење је честа појава у савременом животу — једемо када смо под стресом, тужни, досадно нам је или тражимо утеху. Храна тако постаје механизам за суочавање са емоцијама, а не средство за исхрану.
Први корак у превазилажењу ове навике је свесност. Поставите себи питање: „Да ли сам заиста гладан?“ Ако је одговор не, покушајте да пронађете други начин да се умирите — шетња, разговор са пријатељем, читање, дубоко дисање или писање у дневник.
Вођење дневника исхране и расположења може помоћи у откривању образаца — када и зашто једете без стварне глади. Рад на емоционалној стабилности и развијање здравих механизама суочавања са стресом помажу у изградњи бољег односа према храни.
Циљ није елиминисати уживање у храни, већ га вратити у прави контекст — као извор енергије и ужитка, а не као одговор на емоције.